Postoji veliku broj metakognitivnih veština. Sve one zajedno, kako sam napisala u prvom delu, povećavaju učinak pri učenju.
-
Metarazumevanje;
je metakognicija vezana za razumevanje pri čitanju.
-
Metaslušanje;
je razumevanje onoga što osoba čuje, to je sposobnost razmišljanja o glavnim tačkama sadržaja koji sluša.
-
Metamemorija;
sposobnost razmišljanja o strategijama pamćenja, o tome koliko znamo i na koji način pamtimo.
Metakognicija se sastoji od nekoliko složenih veština:
1. Svest o razlikovanju opažanja i učenja.
2. Svest o dostupnosti pojedinih strategija učenja, odnosno znanje o tome da
postoje različite strategije kao što su ponavljanje, organizacija ili elaboracija građe.
3. Kondicionalno znanje, sposobnost odabira određene strategije učenja
4. Sposobnost praćenja vlastitog napredovanja u učenju, što uključuje i
sposobnost planiranja učenja.
Kako pristupiti rešavanju nekog zadatka može se koristiti plan PIPOP:
P– pregledati
I– ispitati
P– pročitati
O– odgovoriti
P– proveriti.
Učenici koji nemaju sposobnost organizacije svog učenja, vremena, analize, poređenja i kontrole svojih strategija učenja, imaju poteškoča u učenju i postižu slabije rezultate. Odlučujuću ulogu u tome imaju metakognitivne veštine i metakognitivno znanje.
