OSVRT NA PRINCIP NA KOME POČIVAJU SLOVARICE
Moj sagovornik je Ljiljana Ranđić, psiholog, neuropsihološki dijagnostičar razvojnog doba koja je sa zadovoljstvom prihvatila razgovor na temu slovarica i učenja slova preko kao i principa na kojima počivaju ova didaktička sredstva za početno opismenjavanje dece .
U Vama kao roditelju ali i kao stručnjaku u radu sa decom koja imaju razvojne poteškoće rodila se snažna ideja opovrgavanja postojećeg principa početnog opismenjavanja i počeli ste da tragate za principom i metodskim rešenjem koji bi ispravio ove greške i bio u potpunosti kompatibilan sa našim pismom?
Da, još od 2012. godine radim na slovarici i uobličavanju metode za početno opismenjavanje, a tokom prošle godine odvažila sam se da se obratim mom negdašnjem profesoru-komentoru na diplomskom, dr Lazaru Tenjoviću, sa idejom o istraživanju koje bi diskvalifikovalo postojeći princip i ukazalo na eventualne prednosti modela koji sam razvila, a nazvala ga ALGO metod ranog čitanja.
I tako je otpočela priča. profesor je pozvao prof. dr Vanju Ković i prof. dr Dejana Lalovica da čuju ideju i prezentaciju, oni su se – na moju izuzetnu radost – sa velikom dobronamernošću, pozitivnom energijom i pozitivnom ocenom saglasili da se pokrene neko istraživanje koje bi najpre bilo u formi pilota koji bi proverio efektivnost samog metodskog postupka – na nivou radi/ne radi.
Saradnju smo uoblicili tako da nosilac projekta bude udruženje “Algo centar za rani razvoj i prevenciju mentalnog zdravlja dece”, a prof. V. Ković, sa katedre za psihologiju ucenja, mišljenja i pamćenja, koja je aktivan istrazivac u polju neurokognicije ( Lab. za neurokogniciju i primenjenu kogniciju) vodja je tima fakulteta te zajednički entuzijazmom, začinjenim doprinosom mladih volontera, sprovodimo pilot-projektu provere ALGO metode ranog citanja.
Pilot bi trebalo da se okonča do kraja maja, a obavlja se u jednom vrtiću na Novom Beogradu, u divnom, gotovo porodičnom ambijentu, sa podrškom stručnog osoblja koje je rado prihvatilo saradnju – i dečicom uzrasta između 3;6 – 5;2 godine. Akcenat je na ranom predškolskom uzrastu jer su zapravo deca upravo na ovom uzrastu motivisana za ulazak u čitalački svet.
Vaše sredstvo-Algo slovarica i prateći metodski pristup namenjeni su, dakle, ranom predškolskom uzrastu.
Upravo tako.
Paradoksalno je da Japanci-narod sa najsloženijim pismom kreće sa obukom čitanja od 3. godine, a mi-narod najjednostavnijeg pisma – tek od 6-7!
U Engleskoj, takođe, imamo primer dobre prakse ranog čitanja. A znamo da je njihovo pismo -pismo duboke ortografije – na suprotnom polu zamišljene skale složenosti od našeg.
Možda to nije slučajno, budući da je dugogodišnja longitudinalna blizanačka studija, sprovedena u Engleskoj, ukazala na to da rano čitanje neosporno unapređuje inteligenciju.
Možda onda i nije tako slučajno što Japanci slove za najinteligentniji narod?
Kako ste koncipirali svoj novi ALGO pristup?
Pristup u potpunosti odgovara jednostavnosti naše azbuke, a implementira elemente učenja putem otkrića, instrumentalnog učenja i kontrole greške tj. algoritam provere tačnosti salaganja reči. Na taj način deci je od početka dostupna kontrola i upravljanje učenjem koji predstavljaju elemente egzekutivnog sistema tj. najviših kognitivnih funkcija.
Studije praćenja očnih pokreta ukazuju na to da se oko 3-4.godine stabilizuju fiksacije i da je dete sposobno da upravlja njima i sakadama na način koji je neophodan za pretraživanje teksta. A faktor pretraživanja očnim pokretima u istraživanjima se pokazao kao nezavisan faktor uspešnosti čitanja.
ALGO metod implicira vežbanje ovih pokreta putem pretraživanja učenog slova na tablama za pretraživanje, čime dete istovremeno vrši diferencijaciju u odnsu na druga slova-perceptivne stimulus i učvršćuje stečene sinapse glas-slovo.
Kakvi su vam prvi rezultati?
Prvi rezultati su i nama bili iznenađujući. Napravili smo presek nakon što su deca metodski prošla 13 slova. Ono što je bitno, a vredi naglasiti, jeste da su sva ta slova prošla za samo 6 dana od po pola sata obuke. Ispostavilo se da je pomak (u odnosu na početno stanje) i za velika i za mala slova bio evidentan i statistički značajan – za velika, a još izrazitije-mala slova! Ovo je jako značajno, naročito ukoliko imamo u vidu da istraživanja pokazuju da deca brže usvajaju i bolje znaju velika nego mala slova. A pri tome su mala slova frekventnija u iskustvu tj. veća je korist znanja malih slova – kada je čitanje u pitanju. Dakle – metod radi i efektivan je.
Reči dečica još uvek uglavnom ne mogu da čitaju, osim jednog dečaka koji je skoro 2/3 slova znao na ulazu. Ali nije umeo da pročita nijednu reč, osim reči NOS. Sada je znao sva slova i mogao je da pročita sve reči koje su konstruisane od – do tada učenih slova. Reči su bile u formi velikih i malih slova, a pola njih je bilo poznato tj. izlagano tokom obuke ali pola njih je bilo novo, nepoznato. Mali Đole sada je mogao da pročita tečno i glatko reči u svim varijantama!
Ovakvi razultati nas raduju tako da s nestrpljenjem iščekujemo kraj pilot-istraživanja koje bi trebalo da bude okončano krajem maja.
Obuku, pored Vas, obavljaju i volonteri ?
Da, studenti psihologije druge godine (i jedna studentkinja sa FASPER-a), koji su se prijavili nakon prezentacije koju sam u novembru održala na Filozofskom fakultetu u Beogradu sada učestvuju u projektu i divni su i motivisani saradnici. Metodski, za istraživanje je veoma bitno da procedura bude ujednačena tako da zajedno odlazim sa po dvoje volontera tri puta nedeljno u vrtić da držimo obuku. Volonteri su zaista motivisani i smenjuju se, uprkos obavezama koje se sada u maju zahuktavaju, a zajednički entuzijazam oseća se u svakom segmentu projekta.
