Sumljam da će me Đžemper ugrejati: 8 urnebesnih jezičkih grešaka u Srba

Ivan Klajn: Jedan klik na tastaturi obriše sve

Iskreno sumljamo da postoji osoba koja povremeno ne napravi pravopisnu ili gramatičku grešku, jel koliko god srbski jezik imao prednosti u svom bogactvu, nekada je teško savladati sva pravila.

Ako niste primetili probleme u uvodnoj rečenici, trebalo bi da razmislite o kupovini pravopisnog rečnika. U međuvremenu smo za vas napravili listu 10 najsmešnijih pravopisnih i gramatičkih grešaka u Srba.

Ivan Klajn, naš poznati lingvista, kaže za „Blic“ da se pravopis srpskog jezika iskvario jer nastava jezika ne postoji u srednjim školama već godinama.

– Država dozvoljava da se jezik divlje razvija jer ne obraća pažnju na mišljenja lektorskih službi i zanemaruje obrazovanje dece u najosetljivijem dobu. Internet i društvene mreže su greške u pravopisu učinile uočljivijima, jer njihovi korisnici znaju da nigde neće ostati zabeleženo sve što su napisali. Jedan klik na tastaturi obriše sve. Ljudi žele da saopšte svetu nešto i ne obraćaju pažnju na to da li će to učiniti na valjan način – kaže Klajn.

Top 8 urnebesnih jezičkih grešaka u Srba

========================================

8. Šangarepa u mangarinu

Mnogo ljudi ne zna da je šaRgarepa reč mađarskog porekla – sárgarépa, odnosnu „žuta repa“. To, međutim, nije nikakav izgovor da se govori pogrešno šangarepa.

Što se maRgarina tiče, hrana je u Srbiji uvek dobra tema za razgovor, ali se često jezik zaveže, a neki oblici se ustale uprkos tome što su pogrešni. MaRgarin je reč francuskog porekla – margarine. A Mangarin je zaliv u Filipinima.

7. Đžemper

I dok skoro niko ne bi pogrešio pri izgovoru reči „džemper“, često nailazimo na primere kada ljudi pri pisanju – valjda iz predostrožnosti, ne znajući da li je „đemper“ ili „džemper“ – solomonski kombinuju Đ i Ž, pri čemu nastaje zbrka glasova koju nije nimalo lako izgovoriti.

6. Paradajiz, kompijuter, kajiš

Zanimljivo je da u Rečniku Matice srpske paradajz i paradaiz nisu književne reči, nego varvarizmi iz nemačkog. Književne reči su crveni patlidžan i – rajčica! Pravopis daje samo paradajz.

5. Sumljam

U ovom slučaju nema mesta „sumlji“: postoji samo jedan pravilan oblik, a u njemu ne postoji slovo lj. Isto važi i za ostale izvedenice: sumnjati, sumnjiv, sumnjičiti, sumnjičav, osumnjičiti, sumnjivac… Nema lj!

Skup „mnj“ koji se nalazi u reči „sumnjiv“ redak je u srpskom jeziku (mnjenje, na primer) i teži za izgovor, pa ga verovatno zato menjaju u češće i lakše izgovorljivo „mlj“.

4. Srbski

 

Uprkos jasnom pravilu jednačenja po zvučnosti, prema kom zvučno b ispred bezvučnog s prelazi u svoj bezvučni parnjak p, ova nepravilna verzija se i dalje održava obično kod grupa koje se zalažu za „tradicionalne vrednosti“.

3. Hvali

Faliti znači nedostajati. Na primer, nekome „fali daska u glavi“. Hvaliti, s druge strane, znači isticati vrline.

U primeru „ništa mi ne hvali“ prava je misterija šta je govornik hteo da kaže, ali ako je hteo da se pohvali kako nema mane, to mu nije uspelo. Greška verovatno nastaje zbog toga što je u značenju „nemoj da ističeš svoje vrline“, pogrešno reći „ne fali se“, umesto „ne hvali se“. Pa tako reč „fali“ biva ukinuta i tamo gde ju je pravilno koristiti.

2. Mi bi, a šta bi vi?

Ovo pravilo je toliko ponavljano da su ga čak i estradne zvezde naučile – skoro. Ovde još jednom podsećamo na pravilne oblike:

Ja bih          Mi bismo

Ti bi            Vi biste

On bi           Oni bi

1. Jer i jel

Borba između jer i jel traje i nema naznaka da će ovaj „konflikt“ ikada biti rešen. Je l’ smo se previše opustili i nikada nećemo naučiti razliku? Verovatno, jer smo previše lenji.

Izvor :http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/423404/Sumljam-da-ce-me-Djzemper-ugrejati-8-urnebesnih-jezickih-gresaka-u-Srba